Kao ključna komponenta industrijskih procesa, čovek je neposredno uključen u njihov dizajn, funkcionisanje, održavanje, unapređenje itd. Svaka etapa bilo kojeg radnog procesa nalazi se pod nekom vrstom čovekovog uticaja. Obzirom na karakter ljudske prirode, pojava ljudske greške je moguća u bilo kojem aspektu funkcionisanja samog industrijskog procesa. Shodno tome, radni proces ne može u potpunosti biti oslobođen ljudskog faktora, bez obzira na postojanje brojnih mehanizama zaštite i prevencije. U prilog snažnom uticaju ljudske greške na tok i ishod radnog procesa govori veliki broj akcidenata koji su uzrokovani kao posledica ljudske nepažnje, propusta ili nepridržavanja propisa i procedura. Upravo iz ovog razloga je veoma bitno izvršiti pravovremenu i svrsishodnu identifikaciju onih faktora koji mogu da dovedu do pojave greške čime bi se stvorili uslovi za implementaciju neophodnih unapređenja u predmetnom procesu sa aspekta uticaja ljudskih faktora. Pored toga, unapređenja u oblasti ljudskih faktora mogu rezultirati, pored unapređenja bezbednosti, povećanjem kvaliteta, produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih.
Pod pojmom ljudskih faktora podrazumeva se interakciju između čoveka i mašine, odnosno, šire posmatrano, ovi faktori tiču se uticaja pojedinca, grupe ili organizacije na čitav radni proces. Ljudski faktori se posmatraju i kao profesionalna disciplina koja se bavi unapređenjem i integracijom ljudskog uticaja u analizi, dizajnu, razvoju, implementaciji i upotrebi radnih sistema odnosno kao kombinacija usko povezanih i nerazdvojivih psiho-fizioloških faktora. Imajući u vidu navedeno, tumačenje pojma ljudskih faktora odnosi se na individualne faktore, faktore radne sredine, organizacione faktore i faktore fizičke strukture radnog mesta.
Analiza velikih industrijskih akcidenata nedvosmisleno ukazuje na ljudski faktor kao njihov glavni uzrok. Ljudska greška ne može se posmatrati kao jednostavan nedostatak pažnje koji je rezultirao povredom na radu ili nesrećom obzirom da u većini slučajeva ljudska greška predstavlja posledicu direktnog ili indirektnog negativnog uticaja ljudskih faktora. I pored toga, iznenađuje činjenica da ljudski faktori predstavljaju zasigurno najslabije razrađen aspekt u procesu upravljanja bezbednošću i zaštitom. Naravno, konkretna individua je vrlo retko isključivo odgovorna za akdicente budući da su greške svojstvene ljudskoj prirodi.
S tim u vezi, ljudi ne upravljaju samo objektima i postrojenjima, već su ih dizajnirali, izgradili i vrše njihovo održavanje, što pruža velike mogućnosti da ljudi doprinose nastajanju akcidenta. Upravo iz ovog razloga tehnička rešenja, poslovni modeli, korporativne strategije, pravila i propisi mogu pomoći poboljšanju bezbednost konkretnog radnog procesa i kao i njegovog operativnog učinka. Međutim, vrlo često ni ovo nije dovoljno. Potpuno razumevanje brojnih uloga koje ljudi imaju u samom radnom procesu i faktora koji utiču na njihovo donošenje odluka je od vitalnog značaja za sprečavanje akcidenata i ostvarivanju operativne efikasnosti – smanjenje rizika, otklanjanje nedostataka i maksimalno stvaranje vrednosti.
Razmatranje i analiza izveštaja o akcidentima otkriva da postoji duga istorija ljudskog faktora koji dovodi do akcidenata. Dok se izraz “ljudski faktor” često koristi da opiše međusobnu interakciju između individua, kao i interakciju sa opremom, objektima i sistemima upravljanja, koristi se i da opiše kako se upravo te interakcije nalaze pod uticajem radne sredine i kulture. Razumevanje i unapređenje uticaja ljudskih faktora na akcidente zahteva fokus na inherentna ponašanja individua, njihove karakteristike, potrebe, mogućnosti i ograničenja, kao i razvoj održivih i sigurnih radnih kultura. Sticanje sveobuhvatnog razumevanja uzroka akcidenata i holistički pristup u njihovom rešavanju predstavlja ključ njihovog efikasnog sprečavanja.
U cilju određenja opsega uticaja ljudskih faktora, neophodno je analizirati sve moguće interakcije ljudi sa drugim ljudima, opremom, procedurama i pravilima, zadatkom rada, radnim mestom, radnim okruženjem, organizacijom i menadžmentom. Drugim rečima, ljudski faktori u radnom okruženju tiču se čoveka, opreme, sistema upravljanja i organizacije.
Imperativ modernog preduzeća predstavlja postizanje visoke produktivnosti i kvaliteta uz istovremeno obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja svojih zaposlenih. Dobra tehnologija u kombinaciji sa najboljim radnim sistemima može pomoći u ostvarivanju ovih ciljeva. Najbolji sistemi za rad bazirani su na kvalifikovanoj i sposobnoj radnoj snazi, na dobro osmišljenim poslovima i radnim mestima koji adekvatno odgovaraju sposobnostima konkretnog pojedinca. S tim u vezi, bezbednost i zaštita na radnom mestu ostvaruje se interakcijom tehničkih, organizacionih i individualnih ljudskih faktora za čije uspešno funkcionisanje je neophodna integracija i aplikacija dostupnih naučnih znanja čoveka, tehnike i organizacije i menadžmenta. Odavde je moguće izdvojiti četiri ključna elementa bezbednosti – bezbedno radno okruženje i kultura bezbednosti, bezbedna oprema, menadžment bezbednosti i ponašanje i delovanje ljudi shodno principima bezbednosti.
Individualni faktori ili ljudski faktori u najužem smislu potiču iz karakteristika čoveka i tiču se pola, starosti, antropometrijskih karakteristika, kognitivnih mogućnosti, psiho-fiziološkog i zdravstvenog stanja, stručnosti i obučenosti i kulture. Svi navedeni faktori pogoduju nastanku akcidenta a sadržani su u nedovoljnim senzorno-motoričkim, psihičkim i fizičkim sposobnostima, nedovoljnom nivou znanja, nedostatku iskustva, nepovoljnim osobinama ličnosti, nivou motivisanosti, stepenu umora, jačini stresa, fiziološkom stanju organizma i privatnim prilikama. Uticaj bioloških, psiholoških i organizacionih faktora na individuu tokom trajanja radnog procesa može da ima posledice na njeno zdravlje i bezbednost, ali i da utiče na njenu efikasnost i produktivnost.
Na primer, ukoliko radnik mora da primeni veliki deo svoje snage da završi konkretan zadatak, onda su veće šanse da pretrpi povrede i izvrši zadatak neefikasno, verovatno prouzrokovajući oštećenja na proizvodu i alatima koje koristi; takođe, ukoliko su mentalni zahtevi zadatka previsoki i podrazumevaju dijagnostifikovanje greške u uslovima vremenskog ograničenja, može doći do zdravstvenog problema za zaposlenog, ali i do problema u vezi sa kvalitetom proizvodnje i eventualno bezbednosti proizvodne linije, procesa i postrojenja; ili u slučaju kada su pojedinci ograničeni po pitanju određivanja kako da rade svoj posao, onda im možda nedostaje motivacije i zadovoljstva poslom pa će samim tim biti manje efikasni u radu.
Navedeno govori u prilog da individue imaju širok spektar mogućnosti i ograničenja. Bitno je izabrati pristup koji se fokusira na to kako da na najbolji način iskoriste ove mogućnosti: od projektovanja poslova i odabira opreme koja je adekvatna i odgovara zaposlenima. Ovo ne samo da doprinosi poboljšanju njihove bezbednosti i zdravlja, već često obezbeđuje upravljiviju i efikasniju organizaciju.
U cilju povećanja bezbednosti i pouzdanosti u proizvodnom procesu sa naglaskom na psiho-fizičko zdravlje zaposlenih, od presudne važnosti je uzeti u obzir ljudske faktore u ukupnoj analizi bezbednosti. Međutim, praksa pokazuje da se uobičajene metode analize bezbednosti najčešće ne bave pitanjima vezanim za uticaj ljudskih faktora tako da veoma mali broj kompanija obuhvata analizu ljudskih faktora u svojoj ukupnoj analizi bezbednosti na sistematski način. Najznačajniji razlog za ovakvo postupanje i ovakvu praksu predstavlja nedostatak znanja o ljudskim faktorima, kao i nedostatak sistemskog pristupa u resavanju ove problematike za rešavanje ovih problema. S tim u vezi, u svrhu uvažavanja i uvrštavanja ljudskog faktora prilikom planiranja bilo kojeg radnog procesa, neophodno je izvršiti sistematsku identifikaciju i analizu mogućih izvora grešaka.
Postojeće metode analize ljudske pouzdanosti fokusirane su na simptome umesto na uzroke nastanka ljudske greške. Pored ljudskih faktora, verovatnoća nastanka povreda na radu značajno zavisi i od različitih organizacionih, ekoloških i tehničkih faktora. Međutim, pažljiva analiza očekivanog ljudskog ponašanja i potencijalne greške predstavlja bitan preduslov ispravne procene rizika i racionalnog donošenja odluka u vezi sa bezbednošću i zaštitom na radu, posebno u modernom, dinamičnom okruženju. Ovakvo okruženje zahteva funkcionalni sistem upravljanja bezbednošću i zaštitom naročito u industrijskim postrojenjima koji je u tesnoj vezi sa ljudskim i organizacionim faktorima koji postaju sve važniju zbog potrebe dizajniranja rešenja orijentisanih čoveku.
Prof. dr Snežana Živković
Mostar, 2018. god.
Todorović dr Miliša Živković dr Snežana